Page 3 - IMM_Prirucnik_Tower_2006
P. 3
2 СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА 2
• 2Д прорачунски модели – равански носачи.
Основна концепција рада апликативног софтвера за прорачун 2Д, као и 3Д модела конструкција
састоји се од три фазе, и то:
• Препроцесор,
• Процесор, и
• Поспроцесор.
У следећем делу укратко се објашњавају претходне фазе.
• ПРЕПРОЦЕСОР
Препроцесор представља прву фазу (припрему) формирања геометријског модела. Овај део
активности може бити делимично спроведен у CАD окружењу (конструисан геометријски модел)
уколико је изабран програм за прорачун у кореспонденцији преко формата фајла (*.dxf) са
програмом за CAA (Import – опцијом). За већину прорачуна спроведених МКЕ карактеристичан је
велики број улазних података везаних за дефинисање (груписање) координата чворних тачака
КЕ, оптерећења, граничних услова и итд. Припрема наведених улазних података представља
сложен посао који је из тих разлога подложан грешкама, за чије проналажење и отклањање треба
много времена, понекад и са неповољним исходом. Развој програмских модула за унос,
генерисање, контролу и верификацију улазних података дискретизованог модела, био је
неминован и саставни је део програма за CАА. Основне карактеристике програма за
препроцесирање у радовима су запажени, и наводе се неке од њих:
• ограничење броја чворних тачака и свих КЕ,
• аутоматизација мануелног рада интерактивним генерисањем. Систем је модуларно
конципиран и може се лако проширити и прилагодити новим функцијама,
• улазни подаци сврстани су у три целине (чворне тачке и степени слободе, КЕ и
оптерећења) и они се генеришу, контролишу и коригују посебно или заједно,
• комплексна структура модела се добија сабирањем простих и сложених делова
структуре ("мозаик" примитива). Примитиви имају особину да нумерација иде из почетка.
Контрола целог модела није потребна, јер се делови модела контролишу пре сабирања,
• према разним моделима генерисања (препознавања) тачака, елемената и оптерећења
постоје: математичке (скалирање, транслација, ротација, симетрија и др.), програмске и
друге опције. Генерисање је: аутоматско, полуаутоматско и ручно.
• примитиви аутоматски генерисани су линијски, површински и запремински. Генерисање
модела структуре врши се на основу грубе поделе – региона.
• конфоран рад при генерисању, графичкој контроли, верификацији и приказу модела,
• цео систем је конципиран да се са мало унесених података генерише веома много
података. Улазни подаци могу бити задати са терминала или датотеке. Интерактивни рад
програма се аутоматски записује у датотеку генерисаних података, која се може, после
корекције, користити као улаз,
• конверзија модела и цртежа су присутне у виду *.dwg, *.dxf датотеке,
• оптимизација повезаности чворних тачака модела,
• посебан програм за цртање омогућава цртање независно од генерисања цртежа. Такав
програм поседује функцију одбацивања "дуплих" линија.
Мр Илија М. МИЛИЧИЋ, дипл.инж.грађ.
milicic@gf.su.ac.yu